Буздован против аутомата - ОРУЖЈЕ 3
Предсједник Србије, Александар Вучић, изјавио је након састанка са највишим руководством Министарства одбране и Војске Србије, да је предложио израду и усвајање свеобухватне стратегије роботизације у циљу модернизације оружабих снага.
-Предложио сам, као врховни командант Војске Србије израду и усвајање стратегије роботизације, формирање јединице ранга батаљона опремљене роботизованим платформама, извршење организационих припрема за формирање дивизиона и батаљона далекометних нападних дронова и лутајуће муниције, увежбавање специјалних и извиђачких јединица за одређивање координата циљева за управљање артељеријском ватром и ватром авијације, даље опремање и оспособљавање за употребу дронова у осталим јединицама-рекао је Вучић новинарима.
Вучић је поменуо и високе официре Војске Србије који су учествовали у рату са НАТО снагама и постали легенде у народу.
-Замолио сам их да у овом револуционарном периоду великих промјена у нашој војсци, дигателизације и роботизације наше армије, употребе најмоћнијих и најмодернијих ракета, да у томе учествују са огромним ентузијазмом и још већом посвећеношћу, великом енергијом-рекао је Вучић том приликом.
Једноставно, шта значи нова стратегија Војске Србије?
Војна доктрина Србије се не мијења. Сав потенцијал, модернизација и повећање убојне моће Војска Србије ће бити у служби одвраћања непријатеља од напада на државу.
-Модернизација Војске Србије на овај начин, чини двоструки скок у односу на војске сусједних земаља које немају начина ни параметар са којим би могле упоређивати опремљеност и обученост српске војске. Србске оружане снаге имају невјероватан борбени потенцијал који надилази све оно што је у окружењу-каже један војни стручњак који је хтио да остане анониман. Он саопштава да „Војска Србије може, по некимелементима да се упоређује са великим, највећим војним силама, са роботизованим оружјем, дроновима који су најбољи на свијету, хиперсоничним ракетама, савршеним ПВО системима, изузетно прецизном артиљеријом, вишецијевним бацачи ракета, оклопна возила, тенковима, пјешадијским наоружањем...и сада земље које су око Србије а које имају намјеру да нападну у једном тренутку то би, поједностављено дјеловало, као кад неко буздованом крене на човјека са пуним аутоматом“ –каже високи официр...
Највећи дио увезеног оружја, што је и нормално, представља својеврсну војну тајну, а оно што се јавно зна чини 3% од укупног страног наоружања.
Оно што није тајна јесте одлично оружје које српска војска има а (до)изграђено је у домаћим фабрикама, пројектовано од домаће памети и веома је курентно на војном тржишту.
Највише таквог наоружања које данас изазивају пуни респект јесте совјетског поријекла (Нора, тенк М-84, ВБР Оркан, калашњиков...) међутим потпуно модификовани, модернизовани и прилагођени савременом ратовању.
Напримјер, Самоходна топ-хаубица НОРА-Б52 М15 један је од најбоље продаваних сложених борбених система домаће одбрамбене индустрије, саопштило је Министарство одбране. Тај пројекат је доказ способности домаћег војноиндустријског комплекса и инвентивности наших војних инжињера, кажу у том министарству.
То је већ пета генерација хаубице НОРА у којој су имплементирана сва нова сазнања и технологије и која се дуги низ година показала врло успешно на три континента.
Самоходну топ-хаубицу 155 мм НОРА-Б52 М15 производи Југоимпорт СДПР, а у наоружање Војске Србије тај сложени борбени систем уведен је почетком 2019. Године.
Основна намена самоходне топ-хаубице 155 мм НОРА-Б52 М15 је ватрена подршка сопственим јединицама остваривањем снажне, изненадне и брзе ватре по циљевима на великим даљинама.
Са припадајућим борбеним комплетом муниције НОРА је намењена за уништавање и неутралисање живе силе, ватрених средстава, снагаваздушних десаната, командних места, центара везе, складишта, аеродрома, позадинских база и других циљева распоређених у дубини непријатељске територије.
Овим системом ефикасно се могу неутралисати артиљеријска оруђа, минобацачи, оклопна борбена возила, возила специјалне намене, срушити жичане и друге препреке пољског типа и направити пролази у минским пољима.
Поријекло пројекта НОРА-Б52 сеже у осамдесете године прошлог вијека, и потиче из арсенала совјетске армије. Тада је у Војнотехничком институту зачета идеја да се далекометна топ-хаубица у потпуности модернизује, осавремени и постави на шасију теренског возила конфигурације 8x8.Она , данас не личи на основну, почетну веризију.
Од тада па до данас генерације изванредних инжињера радиле су на овом пројекту и достигле да НОРА буде оваква каква је сада. Понос и оруђе са којим се поносе многе најјаче армије свијета.
Самоходно оруђе НОРА-Б52 М15, у односу на топ-хаубицу 152 мм М84, поседује бројна унапређења. То су свакако неупоредиве разлике. Један дио овог артиљеријског арсенала посједује у Војска Хрватске али као топ-хаубицу 152мм М84. Под условом да није уништена код примања Хрватске у НАТО савез!? То је у ствари устаљени поступак уништења оружја у новим чланицама НАТО савеза.
Сама концепција рјешења самоходног оруђа и габаритне димензије обезбјеђују побољшану мобилност и већи домет оруђа који износи 41 км, док код топ-хаубице 152 мм М84 домет износи -24 км. Скоро дупло мање!
Систем за управљање ватром, систем везе између чланова послуге, могућност аутоматског пуњења оруђа и усмјеравања помоћу ГПС позиционирања, испаљивање више пројектила из истог оруђа са различитим елевацијама и пуњењима тако да пројектили падну у исто вријеме на циљ, уграђени бацачи димних кутија, само су неке компоненте које топ-хаубица 152 мм М84 нема, за разлику од модернизованог оруђа НОРА-Б52 М15!
Наравно, НОРА има побољшану оклопну заштиту цјелокупне послуге док топ-хаубица 152 мм М84 има само штитове за нишанџију и помоћника нишанџије. Основно наоружање самоходног оруђа НОРА-Б52 М15 је топ 155 мм, уграђен у куполу (делимично оклопљен) на модификовану основу теренског аутомобила, а помоћно наоружање је митраљез 12,7 мм са турелом.
Допунско наоружање представљају бацачи димних кутија - двије групе по два бацача 82 мм уграђене на предњи део кабине возила, а од наоружања за обуку користи се спрегнути топ 20 мм М55.
Из СДПР-а поручују и да се чак војска САД интересује за куповину овог моћног оружја.
Совјетске гене има и тенк у војсци Србије М-84 АС-12 који побуђује пажњу евентуалних купаца због своје ватрене моћи, заштите, брзине, снаге и наоружања. У ствари то је совјетски тенк Т-72М који је у нашим фабрикама преуређен у Т-84, још прије тридесетаљк година да би данас био оно што је понос наших оклопних јединица.
Увођењем овог тенка у састав наоружања Војске Србије добили смо много већу ватрену моћ, побољшали маневарске способности и оклопнну заштиту оклопних јединица-кажу у тенковским бригадама.
У односу на основни модел усавршен је систем за управљање ватром и мото-текнички дио, а посада има бољи преглед ратишта.
Тенк М-84 АС-12 спада у ред најбољих свјетских тенкова , одмах иза руских, британских и америчких. Своје изванредне особине је показао и на бојном пољу у стварним ратним операцијама.
Вишецијевни ракетни бацач (ВБР) Оркан, М-87 и данас представља једно од стравичних војних оруђа у свијету уопште. Наследник чувене совјетске „каћуше“, која је добрано заслужна за побједу над фашистима Њемачке у Другом свјетском рату, налази се у наоружању Војске Србије. То је несумљиво најјаче оружје свог времена а данас изазива пуни респект и страх евентуалних противника.
Овај Вишецијевни бацач ракета постављен је на платформу (шасију) ФАП 2832 БС/АВ 8х8. Његов идејни творац (што се тиче модернизације и усавршавања) јесте инжињер Обрад Вучуровић из Војнотехничког института, произвела га је војна фабрика у Новом Травнику, а у пуној употреби још од 1990. године. Још у вријеме СФРЈ. Постоји и још један модел М-96 са четири цијеви монтиран на возило ЗИЛ 135 ЛМ.
Оркан има огромну ватерену моћ, са дванаест цијеви калибра 262мм у стању је да противнику нанесе стравичне губитке. Минимални домет је 5000 метара док је максимални 50.000! Једним пројектилом уништава површину од 165х180 квадратних метара. Наша војска која га је користила на војним вјежбама, неки га користили у рату, кажу да: „послије њега ни миш не остраје“...
СВЛР са ракетама са касетном бојном главом (КБГ) користи се за ватрену подршку оперативних састава дејством по значајним површинским циљевима као што су концентрације људства, тенковских, механизованих и моторизованих јединица. Такође се користи за ваздушне и морнаричке десанте, нападе на командна мјеста и центре везе, ватрене положаје артиљерије и тактичких балистичких ракета, а такође и против авиона на земљи (на отвореном простору), логистичке инфраструктуре, виталних војних и индустријских објеката и терористичких база.
Ракетни дивизион у Артиљеријској бригади Војске Србије из Ниша користи самоходне вишецијевне лансере ракета (СВЛР) М87 Оркан са четири цијеви постављене на лансирно возило 9П113М2 (камион ЗИЛ 135ЛМ) ракетног система земља-земља 9К52 луна-М. Модификовани лансери могу да се врате на основну намјену. Изворни пројекат СВЛР М87 био је у конфигурацији са 12 лансирних цеви постављених на теренском возилу ФАП 2832 БС/АВ или 3232БЦ. Током распада бивше Југославије у Србију је дошла једна батерија од 4 оруђа. Интеграција лансирних цеви 262 mm на лансер 9П113М2 била је најједноставније решење, јер су за то била потребна минимална улагања. Урађена је од цеви произведених у Србији на 4 шасије Луне-М у 38. ракетној бригади.
Још један дио Војске Србије са којим може да се поноси али који се највише, стално и изнова допуњава и модернизује јесте Ратно ваздухопловстви и ПВО.
По дефиницији ратно ваздухопловстви и против ваздушна одбрана (РВиПВО) је ваздухопловна оружана формација Републике Србије у њен састав улазе ваздухопловне и противваздухопловне јединице Војске Србије, подијељене на авијацијске базе, ракетне јединице, јединице везе и ракетног извиђања и на инжињеријске јединице. У инвентару се налазе ловачки,бомбардерски, транспортни, извиђачки и тренажни авиони, борбени, транспортни, извиђачки хеликоптери, ракетна бригада и трупна противваздухопловна артиљерија.
Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана у свом инвентару садржи авионе домаће, совјетски и руске израде. Ловачку авијацију сачињава авион МИГ-29 који такође врши и улогу пресретача, јуришну ловачко-бомбардерску авијацију сачињавају авион и домаће производње Ј-22 Орао,и Г-4 Супер Галеб произведен у бившој СФРЈ. Транспортни авијацију сачињавају авиони Антонов АН-2 и Антонов АН-26 РВ Војске Србије, за онуку пилота користи Г-4 Супер Галеб, УТВА 75, и Ласта. Ваздушна извиђана се врше беспилотним летилицама Врабац и ЦХ-92-А док се у јединицама копнене војске користе беспилотне летилице типа Орбитер.
Хеликоптерске јединице су састављене од хеликоптера типа Газела, Х-145М, Ми-8Т, Ми17В5 и Ми-35М.
Противваздушна одбрана користи, да се зна, системе Панцир С1 ПАСАРС 16, С-125,Нева,2К12 КУБ, 9К35 Стрела 19,)к31М Стрела М1, као и лаки преносни ракетни системи 9К32М Стрела 2М, и Мистрал 3.
Пјешадијско наоружање спада у сам свјетски врх по многим карактеристикама. Наиме војни погони у фабриви Црвена Застава у Крагујевцу успјешно производе снајперске пушке: Застава М-76, М-91 и М-07. Пушке су у ратним условима показале изузетне резултате. Аутоматска пушка М-70 (српски Калашњиков) је једна од најбољих у свијету, у својој категорији. Антиматеријална пушка М-93, Црна Стријела једна од најбољих у свијету, са калибром од 12,7 мм. Пиштољи ЦЗ 3999, Е-39 спадају у веома поуздано оружје.
Посебно интересантна и војно способна оклопна возила Лазар 3 и Милош представљају наш српски извозни бренд.
Оруђе, оружје и муниција произведени у Србији веома су тражени и у свијету, о чему говори и податак да од њихове продаје државни фонд заради око 500 милиона долара годишње. Примјера ради, чак 90 одсто производње ужичке фабрике „Први партизан” се извози, а највећи дио одлази на тржиште Сједињених Америчких Држава. Има наговештаја да би ове године приход од иностране продаје оружја мого бити и већи и достићи чак 700 милиона долара. Убрзана модернизација, праћење савременог начина ратовања (у Украјини и Ирану) и прилагођавање војне технике техничко-технолошким свјетским стандардима, Војску Србије ставља у положај моћне и изузетно способне армије. Тешко да ће икоме пасти на памет да нападне!