ЧИЈИ ЈЕ „НАШ“ МИНИСТАР?
Црногорска тробојка на кући негдашњег црногорског министра спољних дијела Гавра Вуковића опет је изазвала буру реаговања. Опет након Османлија беранским булеваром неразумијевања, ових дана, „пукло“ је на релацији Срба и окупатора.
Одлуком МСП Ервина Ибрахимовића, шефа Бошњачке странке и „црногорске“ дипломатије да „зарад црногорске тробојке на кући зачетника црногорске дипломатије“ казни читав васојевићки крај и баци клетву на сјени црногорског државника, зачетника лијепог и уљудног црногорског манира, неће проћи баш мирно и дипломатски.
Ко је Ервин Ибрахимовић и засто му смета тробојка?
Естремни Муслимански фанатик и србомрзац а тробојка подсјећа на нека времена у Црној Гори гдје је слобода мирисала. Тробојка је један од симбола слобода.
Несумљиво да у Црној Гори постоји извјестан број лојалних грађана исламске вјере. Таква оцјена се, према њима, може изрећи након многих проба (оружаних сукоба), политичких тензија, смутних и тешких времена, тако да се знају породице које су, без обзира на вјерске разлике, спремне за уљудан суживот. Међутим за вријеме власти ЈБ Тита, инсталирање идеолошке матрице гдје је приоритетан правац био, заправо, антисрпство и затирање свега српског, прихваћен је од једног броја Муслимана. По принципу што већи антисрби то уваженији у тадашњем антисрпском друштву.
За вријеме дуготрајне једнопартијске антисрпске хистерије створен је нови слој становништва који је своје дјеловање, у суштини нацистичко и расно, усмјеравао управо онамо гдје је и било потребно комунистичким зликовцима.
Једина тачка додира муслиманских фашиста са црногорским комунистима јесте, заправо, антисртство и ту су и једни и други пронашли заједничке циљеве и приоритете.Оцјена да су Муслимани гурани у сукоб са Србима само за вријеме комунизма баш и није комплетна прича. Антагонизам бивших Срба (који су примили ислам) са оним коју су остали доследни својим коријенима и самој вјери није новог времена. Дуго су по том питању радиле исламске вјерске вође са ових простора како би из једног метка уловили бар два зеца.
Прво, боље је, поклати два Србина међусобом него се тући са увијек ратоборним и поробљеном рајом.
Друго, по турској логици, „нека се Срби о своме јаду забављају“, ми ћемо да владамо и убирамо порез.
Треће стварамо генерације нових „ибрахимовића“-злу не требало!
У тексту "Најжешћи Карађорђеви непријатељи били су муслимани из Босне" навео сам да је више од 40.000 муслимана из Босне било у турској војсци која је кренула на Карађорђеве устанике. –каже др Драган Ђокановић и додаје- „Муслимани из Босне су током цијелог деветнаестог вијека, а нарочито послије српских устанака на територији Србије, угњетавали Србе по Херцеговини и Босни, плашећи се њихове све веће жеље за слободом и протјеривања снага Османског царства из Херцеговине и Босне.
Ко је, у том времену, предводио муслимане у Херцеговини и Босни?
Током деценија сукоба у 19. вијеку из редова домаћих муслимана издвојило се неколико веома моћних и утицајних феудалних владара и војних заповједника који су предводили локалне снаге у борбама против српских устаника. Они су бранили своје велике земљишне посједе (беглуке) и статус унутар Османског царства, а међу њима су се највише истицали Смаил-ага Ченгић, Али-паша Ризванбеговић, Дервиш-паша Ченгић, син Смаил-аге Ченгића, који се директно борио против чета Луке Вукаловића у периоду од 1852. до 1862. године.“
Данас на челу идеолошке Ханџар дивизије чучи Ервин Ибрахимовић! Сакривен у МИП Владе Црне Горе.
Но вратимо се историјским чињеницама.: „Бегови Љубовићи из Невесиња водили су оштре борбе са устаницима око Невесињског поља.
Ови домаћи муслимани били су далеко опаснији противници устаницима него регуларна војска из Анадолије, јер су савршено познавали херцеговачки терен, пролазе, пећине, изворе воде и локалне обичаје. Иако је међу њима била жива свијест о заједничким коријенима са српским православним становништвом (постоје бројни записи о томе да су херцеговачки бегови одржавали кумства и прастаре рођачке везе из времена пре исламизације),ипак, када је избио устанак, вјерска припадност и класни интерес (очување феудалних посједа) били су јачи од свијести о заједничком етничком поријеклу и слободи њихових некадашњих рођака. –закључује историчар Ђокановић.
Комунистичка власт је скривала злочинце и злочине Муслимана у Црној Гори прије свих оних са Бихора, Плава, Гусиња и Рожаја. Послије завршетка Другог свјетског рата 50-так Муслимана само из рожајске општине бива осуђено на смрт због језивих ратних злочина учињени српској нејачи. Партизани су их потрпали у камионе па правац за Цетиње. Стигавши на Цетиње, тада главни град Црне Горе, стигла је порука из Маршалата (Београд) да се ослободе и врате за Рожаје. „Да би се развило браство и јединство“! „да већински народ покаже самилост...“
Да ли је међу помилованим било и рођака данашњег министра Ибрахимовића!?
Ибрахимовић постаје главни преговарач са Хрватском. Одмах се одриче црногорске земље на Превлкаци, поклања им школски брод Јадран, обећава 17. милиона евра за оштету логорашима из Мориња, поставља њиховог човјека на чело АНБ-а и још много шта. Чини штету Црној Гори од преко милијарду евра!
Да би све било кристално јасно треба да се зна да је у сва ова Ибрахимовићева непочинства укључен и премијер Милојко Спајић.
И вратимо се онда на почетак.
Зашто не правимо владу са лојалним Бошњацима-Муслиманима већ са нашим потенцијалним џелатима!?
Муслимана спремних за нормалан суживот са Србима има довољно.
Зашто се са њима не договарамо око власти!?
Питања на које ће неко брзо дати праве одговоре!