Између Русије и Тонина изабрасмо-Пицулу

Share

Чувај се Данајаца и онда када ти дарове носе!“- стара је изрека која никада не губи на актуелности. Наиме, прича о томе како Црна Гора „постиже изузетне усјехе на путу за чланство у Европској Унији“ није ништа друго до још једно стропоштавање у бездан.

   Заоштравање предратне реторике између Њемачке, Француске, Пољске са једне стране, упућене Русији, не слути ништа добро иако њихови „одговорни“ политичари и даље обећавају „мед и млијеко“ онима који путују у том политичком правцу. Тако и Црна Гора, задужена преко сваке могуће мјере, кредитира своју немоћ дијелом из кредита Монетарног фонда а дијелом из предприступних фондова те исте ЕУ, усаглашавајући своју спољну политику са политиком ЕУ уводећи економске, војне и сваке друге санкције Руској федерацији-покушава уз Хрватску помоћ, да се закачи на расклимани, потрошени европски воз!

   По изјавама њемачког министра рата, премијера и других челника, француског предсједника Макрона, пољског Туска, британског политичког естаблишмента-рат са Русијом је на прагу. Врше се не само реторичке већ и све друге припреме. Праве се заклони (злу не требало) уводе се додатне смјене у фабрикама за производњу оружја, војске постају бројније а све се чешће чују предлози да ЕУ мора имати своју оружану силу под воћством Њемачке!

   Политичари у Црној Гори истовремено узвикују емотивне пароле уласка у ЕУ што једноставно значи следеће.
   Како ствари сад стоје Црна Гора може бити примљена само по новом моделу и то тако да нема право гласа у европским институцијама! То нико не смије ни да зуцне и саопшти грађанима. Друго, Црна Гора би се, по својој прилици, нашла у вртлогу рата са најмоћнијом војском на свијету-руском! Ако не би имала право на глас али би своју дјецу жртвовали због Европе???Треће, изгубила би и најисплативији дио страних туриста (опет Руси!). Посебно-бирајући између Русије и Тонина изабрасмо Пицулу!

За узврат ЕУ је учествовала у бомбардовању Србије и Црне Горе у ком је погинуло наших, преко 2000 цивила и 3000 војника. Скоро све земље ЕУ су „признале“ јужну српску покрајину Космет као независну државу не поштујући ни међународно право ни правду.

   Црна Гора иако увози 80% хране управо из Србије у којој живи око 800.000 Срба поријеклом баш из Црне Горе, стално и изнова удара нож у леђа Србији! И она се придружила „признању Косова“ као „независне државе“. Све усклађујући спољну политику са оном из ЕУ!?

   Значи, кад можемо крвнички против Србије онда ударамо и на Русију!

   Само што нам Русија неће ништа опраштати. Поуздајмо се у чињеницу да нас не могу пронаћи на географској карти!

А можда нам помогне Пицула.

Read more

Вучић: Криви смо што смо живи...

Напад на Вучића организовали Кавчани, В.Меденица и Мило Ђукановић.   Председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре, прије неки дан објелоданио  податак да је добио позивницу за прославу  „независне“ Црне Горе 21. маја. Дан  разваљивања Савезне Републике Југославије, „али да не планира да иде“.    - Иначе, добио сам

By Duško Sekulić

Удри Милијана!

Нико није вјеровао да ће спас  Влади Монтенегра стићи. Посебно не у задњи час.    Нико не може вјеровати ни из којег правца је стигла помоћ. Врућа. Непроцјењива. Непоновљива. А изненадна.    Ову Владу „народног јединства“ је требало спашавати још и прије фпрмирања. Ко би могао да предпостави количину лажи коју је

By Duško Sekulić

Једна је истина о Другом свјетском рату

Други свјетски рат је, званично почео нападом Њемачке на Пољску. Након тога све еврпске земље су биле окупиране од сила Осовине (Њемачка, Италија...) и онда је Европа кренула на Русију, односно СССР.    Русија је била нападнута 22. јуна 1941. године са већ припремљеним ратним планом званим „Барбароса“ а осим Њемачке

By Duško Sekulić

Полу коментар. МРЖЊАЦИ

Очито да се политичка ситуација у Србији драстично мијења. Свакако, на жалост свих српских непријатеља. Блокадери су на издисају, улице слободне, провјетрене и дишу са шачицом наркомана и анимир дама, рад у погонима за производњу оживио као градња грађевине, путеви пуни путника који журе на неке нове задатке.    -Још нисам

By Duško Sekulić