Полу коментар. МРЖЊАЦИ
Очито да се политичка ситуација у Србији драстично мијења. Свакако, на жалост свих српских непријатеља. Блокадери су на издисају, улице слободне, провјетрене и дишу са шачицом наркомана и анимир дама, рад у погонима за производњу оживио као градња грађевине, путеви пуни путника који журе на неке нове задатке.
-Још нисам донио одлуку о датуму избора у Србији, а донијећу ју кад видим који је датум најбољи за државу- рекао је прије неки дан, предсједник Александар Вучић и додао- на изборима људи бирају своју будућност и да људи знају да увек од државног руководства зависи не мало тога.
Вучић је додао да ће листа СНС у свим местима где су недавно одржани локални избори добити значајно већи број гласова на републичкој листи, у односу на локалну.
Несумљиво да су наредни избори у Србији од посебног значаја и никако нису сасвим редовни или обични.
Виктор Орбан, први човјек Мађарске, није прошао на њиховим изборима управо због става Бриселске администрације, дубоке државе ЕУ, јер се дуго бавио националним интересима Мађара. Што је свакако за ЕУ неопростиво, посебан гријех. Није хтио да буде пуки шраф у ЕУ машинерији...
Међутим, стање у Србији је посве другачије у односу на Мађарску. Истине ради, предсједник Вучић од Србије претвара средње развијену европску дестинацију, чини да Србија јача, да је у успону у сваком погледу тако бар једно вријеме постаје посебан објекат љубоморе код балканских комшија. Србија је постала економски стабилна, и не случајно, војно једна од најбоље обучених и опремљених армија на овим просторима. Вучић води потпуно самосталну политику у односу на велике центре моћи у свијету, па и у односу на Брисел (а Брисел није више субјект већег политичког утицаја).Европска дубока држава води своје ратове, тренутно, дјелује против интереса Русије (рат за Украјином), али и Сједињених Америчких Држава, Израела, Србије, против сваке националне политиче на тлу Европе...
Свакако да ће наредни парламентарни избори у Србији значити много. Посебно за Србију. Може да осигура пут у будућност али постоји теоријска могућност и да нестане са мапе. Улог је највећи, само је сигурно, објективним погледом да Србија побјеђује. Дуга борба са плаћеницима, ЕУ фанатицима, агентуром страних држава, аутошовинистима, љотићевцима, титоистима, усташама, екстремним исламистима, нервним болесницима, наркоманима, -учинило је јавну сцену Србије сасвим извјесно, рјешивом. Издеференцираном.
Улични муљ се подигао да смијени актуелну власт која је добила прошле изборе и није успио. Напротив. Оно што се лако види јесте да је уништена парламентарна и ванпарламентарна опозиција тако да се поставља оправдано питање: да ли ће, на наредним изборима прећи цензус.
Пометња на улици је утицала и на неке процесе у институцијама система прије свега дрмање у МУП-у, тужилаштву и судству (процес диференцијације још није доведен до краја) али су многи процеси покренути са мртве тачке!
Један од бенефита дуге борбе за Србију јесте потпуна друштвена, национална подјела на људе који живе за Србију (много већи дио) и оне који би је уништили! Људи који су за Србију су стекли искуство у одбрани земље. Препознају агентуру и плаћенике.
Чињенице али и објективне анкете говоре да је ових других (блокадера) све мање. Проваљени су и паклени планови њихових идеолога на самим изборима (њихове припреме и акције у Београду и Новом Саду) а све локалне изборе по Србији су изгубили-што је сасвим довољан податак о расположењу грађана.
Оно што се са сигурношћу може тврдити да ће блокадери или „мржњаци“ изгубити све наредне изборе. Сваке следеће све убједљивије. Људи пуни мржње, иначе, не живе много. Мржња убија онога ко је носи у себи. Или да се не бавимо научним дефиницијама мржње која је код блокадера досегла стравичан ниво. Постала, пар екселанс патологија која прије свега убија власника... Мржња је проблем режима у Србији. Мора се што више људи излијечити од те пошасти. Многи сматрају да мржња посебно буја у срединама које су контаминиране, радиоактивне још од времена НАТО бомбардовања и да се манифестују патолошким душевним стањем. А људи у Србији морају да стварају да раде да развијају индустрију, здраство, привреду, саобраћајну инфраструктуру, да стварају нове вриједности, да повећавају продуктивност, подржавају националне вриједности у просвети, култури, спорту, историји...
Са мржњом (блокадери) се не иде напријед. Ствара се хаос и разбија Србија. А Србија никада неће бити разбијена! Дошло је вријеме кад Србија побјеђује! А доћи ће вријеме када ћемо сажалијеват урлаторе и блокадере.
Да би у свему уозбиљили тему морамо се вратити на реалан живот и стварност који нас окружује. Наиме, У многим земљама, намјерна употреба говора мржње је кривично дјело које је забрањено законима о подстицању на мржњу. Често се наводи да се криминализација говора мржње понекад користи да обесхрабрује легитимну дискусију о негативним аспектима добровољног понашања (као што су политичко убеђивање, вјерска приврженост и филозофска оданост). Такође се поставља питање да ли говор мржње у неким земљама спада под заштиту слободе говора.
Врло опасан преседан код нас је не само говор мржње већ и последњи стадијум аутошовинизма који је уопште забиљежен. Аутошовинизам је код једног броја грађана Србије јасно дефинисана као „самомржња“. Настала апсолутно као последица владања Јосипа Броза. Када се мало прецизније позабавимо овим појмом можемо закључити да оно означава специфичну врсту шовинизма, засновану на изразито негативним предрасудама, презиру, мржњи и на крају и агресивности према сопственој српској) нацији, култури, историји или држави. Да не идемо даље, обзиром да би то, свакако, била посебна и обимна тема код нас Срба. Аутошовинизам је појам који се у политичкој и јавној сфери, нарочито на Балкану, користи за критику ставова који се доживљавају као самопоништавајући, где се сопствени народ (српски) сматра кривим за све сукобе или проблеме.
Ако свему овоме додамо страно мијешање у утрашње послове једне суверене, неутралне земље каква је Србија, онда све постаје јасније.
И даље „Став аутошовинисте је плод деценијама брижљиво његоване културе самопорицања. За радикалног идеолога овог типа, Србија је само „топос кривице“, а Хашки трибунал, та метафизичка батина западне хегемоније, једина прихватљива инстанца правде. Постоји посебна врстацинизма у помињању кола у контексту политичких прогона. Док је коло кроз историју спајало Србе у радости, она би га користила као плес над гробом грађанских права својих сународника, као што су својевремено радили комунисти над тијелима својих политичких и идеолошких противника“(Спасоје Томић).
И да се вратимо на оно што предстоји.
Предсједник Србије Александар Вучић најавио је да ће парламентарни избори у Србији бити одржани или до 10. јула или од септембра до краја године.
-Може да буде до 10 јула онда свакако неће бити у другој половини јула и августа и онда може да буде од септембра до краја године, нагласио је Вучић.
-Надлежна предметна институција донијеће одлуку о томе, у складу са интересима грађана- полушаљиво је закључио.