ТРАМПЕ БАТО-ОДЕ НАТО
Распад НАТО пакта није почео од јуче. Траје деценијама и трајаће, по својој прилици још неколико година. У сваком случају ова злочиначка милитарна организација коју је од почетка водила политилчка елита САД је несумњиво стравична војна, политичка и глобална сметња читавој планети. Сад и самој САД!
Сукоб предсједника САД Доналда Трампа са чланицма НАТО савеза није нов али жестоке реакције обје сукобљене стране показују да се растакање војних и политичких потенцијала само наставља врло убрзано без обзира на месијанско-помиритељску улогу њеног првог човјека холанђанина Марка Рутеа.
Најновији војни сукоб између САД и Израела са једне стране и Ирана са друге само је у потпуности оголио разлоге сукоба у оквиру савеза. Чињеница је да су ове двије државе напале Иран под изговором „да спрема израду атомске бомбе“ не консултујући никог из НАТО савеза. Услиједиле су реакције неких држава чланица па је Шпанија „отказала било какву помоћ САД у нападу на Иран“. Слиједила је одлука Италије и премијерке Мелони која је изјавила да „се италијански војни аеродроми не могу користити за напад на Иран.“ Стигла су слична саопштења из пољске и још неких европских влада.Значи, нити су САД обавјестиле савезнике о ударима на Иран нити су савезници изразили жељу да се придруже Трамповом јуришу на једну суверену земљу.
Реаговале су још неке земље савеза и то још оштрије, посебно Реџеп Тајип Ердоган, предсједник Турске рекавши : „да ће турска армија бити спремна да удари на Израел!“ Посебно након информација добијених од њихове обавјештајне агенције МИТ у којима су сазнали тијесну сарадњу Израела и САД са Курдима и њихово наоружавање. Реаговање Турске није прошло незапажено посебно у војним аналитичким штабовима Алијансе јер је турска армија, номинално по снази и организацији, величини и опремљености-друга војна сила у НАТО-у одмах након САД. Пуцање по свим шавовима је у току.
Марк Руте се дао у, изгледа, узалудан задатак да мири чланице савеза па је 8. априла имао састанак код Доналда Трампа у Бијелој кући, Вашингтон.
Многе појединости са тог састанка, који је био полутајан, су угледале свјетлост дана тако да се зна да је Трамп Рутеу „изразио велико разочарење у већину чланица савеза због недовољне подршке европских савезника током кризе посебно у вези са безбиједношћу Ормуског мореуза и заштитом кључних поморских путева!“
И сада се поново отвара питање у односима САД и европских савезника: да ли би Сједињене Америчке Државе могле да напусте НАТО и какве би последице услиједиле након тога посебно по глобалну безбиједност.
У центру америчких замјерки било је одбијање појединих чланица да уступе војне ресурсе укључујући ратне бродове, као и оклијевање да дозволе кориштење ваздушног простора током америчких операција. Такав став европских престоница у Вашингтону је протумачен као недостатак политичке и стратешке солидарности у тренутку када су Сједињене државе очекивале подршку савезника а која им је у рату са Ираном итекако потребна.
Трамп је касније (али и раније) јавно саопштавао врло ригидне оцјене о својим европским НАТО савезницима.
Док се НАТО савез суштински уистину распада, а тај распад траје деценијама, уз мале прекиде, САД имају могућност и формалног растанка са овим војним савезом. По закону који је усвојио Конгрес САД се могу изчланити из Сјеверноатланског савеза само са подршком од двије трећине Сената или посебног акта законодоване власти, што је у овој политичкој констелацији практично неоствариво. Зашто је Конгрес изгласао овај закон, зна се. Речено је у самом образложењу предлога: ова одредба представља снажан институционалан механизам који значајно отежава евентуални радикалан заокрет америчке спољне политике.
Без обзира на формално самосаплитање САД око НАТО пакта (који је формиран непосредно након завршетка Другог свјетског рата 1949 године) политичка криза се сваким даном, продубљује. Све више чланица покушава да дефинише сопствени став и мотиве опстанка у оваквој организацији.
У новим и све компликованијим околностима улога генералног секретара Рутеа опет добија на значају. Покушава да ублажи све веће тензије и одржидијалог између Вашингтона и европских савезника и могли би продужити пакт за коју годину.
Иако су разлике у ставовима све веће, већина прозападних аналитичара сматра да би потпуно повлачење САД из НАТО пакта имало „далекосежне последице по глобалну равнотежу моћи. Такав епилог ослабио би безбиједоносну структуру Европе и орворио простор за јачање утицаја других великих сила, прије свега Русије и Кине!
Управо због те чињенице, исти аналитичари сматрају да је опстанак савеза могућ и то за одређено вријеме уз услов да чланице издвајају много више новца у заједничку касу и наоружање.
-НАТО је папирни тигар, без САД- одмах накопн разговора са Рутеом, изјавиуо је Доналд Трамп понављајући оптужбе на рачун европских савезника. Уосталом, након ове али и других изјава званичника из Вашингтона САД не виде више европљане као поуздане савезнике већ их гледају као потенцијалне издајнике. Разваљивање овог војног савеза је, по причи многих, у краткорочном плану САД и њене политичке елите па се разматрају планови како до коначног рјешења.
-Руски предсједник Владимир Путин зна да је НАТО тигар од папира-рекао је Трамп.
-Када је требало ангажовање САД по питању Украјине и тамошњег рата нијесмо се штедјели. Помагали смо, безрезервно. Сада када нама треба помоћи ништа од тога-рекао је Трамп у интервјуу за „Телеграф“.
-Посебно издвајам британског премијера Кира Стармера који је одбио да се укључи у америчко-израелски рат против Ирана, и сматрам да британска морнарица није дорасла задатку и она нам не може помоћи-тврди Трамп и додао-могу Британци да раде шта год хоће. То више није важно. Све што Стармер жели су скупе вјетерњаче које подижу цијене енергије у небеса.
У оптужбама против европских савезника НАТО пакта значајну ријеч и поруку је имао и Марк Рубио који је рекао :“ да је НАТО једносмјерна улица без икаквог значаја за САД. Рубио је за Фокс њуз рекао да ће његова земља морати да преиспита своје чланство у Алијанси и то одмах након рата у Ирану.
Јасна порука Савезу јесте одлука предсједника Трампа да скоро удвостручи војни буџет Америке. Што у ствари значи колико њихова политичка елита рачунају на везе са дојучерањим савезницима. Што у крајњем јасно показује став америчке елите о Алијанси у њеној будућности.