ТУЖИЛАШТВО ЛЕГЛО ШПИЈУНА
ЗАГОРКА ДОЛОВАЦ И КОМП. ВРШЉА ТУЖИЛАЧКОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ РУШЕЋИ СРБИЈУ. ВРХОВНИ ТУЖИЛАЦ СРБИЈЕ РАДИО ЗА БРИТАНЦЕ АЛИ ЈЕ ЈЕ ЂИНЂИЋЕВА ВЛАДА ВРТИЛА У „Игру“!
Покојни професор и инжињер Ђуро Раца, чија је кћерка погинула у трагедији пада настрешнице у новосадској жељезничкој станици није хтио да се помири са „званичним“ саопштењем новосадског тужилаштва о разлозима пада кобне настрешнице.
Професор Раца је аргументовано и упорно доказивао низ контрадикторности у самој истрази доказујући оно што су многи ћутке и сумњали-да је трагедија изазвана падом настрешнице терористички акт страних служби и да се није десио „спонтано“ и „случајно“. Циљ читавог злочина је био свргавање легалног руководства Србије.
Професор Раца је тврдио да „спонтани“ пад настрешнице није могао да се деси онако како се и одиграо-у дјелићу секунде. Сматрао је да је настрешница урушена употребом осцилатора који служи за рушење великих објеката уз помоћ нискофрекфрентног звука. Те уређаје имају високоразвијене земље, најчешће у војне сврхе, а неке, слабијих могућности, има и сама Србија. По мишљењу професора, осцилатор се, тог трагичног дана, налазио у непосредној близини жељезничке станице у једном паркираном ауту. Као што је познато да је модерна наука произвела компресоре огромне снаге који произведу такав водени млаз да врло лако и једноставно сијече најчвршћи челик тако су направљени и осцилатори који на одређеној ниској фрекфренцији звука има страховито дејство. Руше се и читаве зграде од армираног бетона.
Како се тужилачка истрага „развијала“ ствари су постојале све замршеније и нејасније. Наиме, тужилаштво својом истрагом је просто заташкавало неспорне чињенице везане за новосадску трагедију. Подношене су кривичне пријаве против људи који са овом трагедијом нијесу имали никаквог додирадок је, у самом старту, по истрази тужилаштва, искључена свака помисао на терористички акт!?
Већ много поута је утврђено и да је одмах након трагедије уништена свака даља истрага на рушевинама јер је тај лом и шут склоњен у рекордном року. Нико није ни помислио да треба погледати снимке са надзорних камера јер би се и ту могло видјети интересантних појединости па и те како безбиједоносно интересантних лица, непосредно прије саме трагедије.
Ако се зна да је 520 тужилаца и судија потписало акт да „неће бранити уставни поредак Србије“, да се у тужилачкој организацији налазе веома интересантна лица са аспекта државне сигурности, конкретније постоји дуги низ тужилаца који годинама одржава састанке у америчкој, британској и њемачкој амбасади у Београду. То наша БИА зна и има о томе подебље досијее.
Да подсјетимо и на интересантан детаљ биографије Загорке Доловац, новосађанке, врховног државног тужиоца (у трећем мандату). Наиме, након неких промјена у врху власти за вријеме ДОС-а доласком Коштуничних кадрова умјесто Ђинђићевих а на интервенцију Рада Булатовића који је тад био шеф државне БИА-е, Загорка Доловац је смијењена и отјерана из тужилаштва. Булатовић је доставио на увид материјалне доказе који су показали да он ради за британску обавјештајну службу. То је у том тренутку значило и дисквалификацију из тужилачке организације... Ђинђићева екипа се повратила на власт па се тако вратила и Загорка. И још много њених подржаваоца у самој тужилачкој организацији.
И сада постоје материјални и други докази за ову аферу,
Загорка Доловац је, узгред, кадровски напредовала, пропраћена позитивним коментарима неких медија, улазећи у непомирљив сукоб са великим бројем судија и тужилаца који су, по свему судећи, били лојални чиновници државе Србије.
Њен утицај на тужилачку организацију је био огроман и по саму Србију потпуно разарајући.
Под контролом Загорке Доловац покренута је истрага пада настрешнице и погибије 16 грађана. И то тако да су одмах након пада сви докази били уништени!!!
Колико је Доловац ишла суштински дубоко у сарадњу са неким из МУП-а Србије, са циљем да изврши државни удар, остаје да се види, али оно што се зна јесте да ни у полицијски редовима није било све како треба. Најновији кадровски потреси само показују да је вирус обарања државне власти захватио и неке озбиљније ( старјешине) дјелове полиције. Међутим ту је покренут али и скоро завршен процес диференцијације иза затворених врата.
Судску организацију тек очекују „прочешљавања“ или „провјетравања“. Тужилачку-такође. Сада је вријеме када се државни органи опредељују за врсту и начин акције на оздрављењу државе.
Шта ће се дешавати са медијским кућама (посебно велики проблем је РТС) остаје да се види или ће ту, прије свега, бити промијењена власничка структура. Србији не треба стални камен о врату који се финансира из сопственог буџета.
Оно што је, свакако, установљено да је већинска Србија на страни своје државе, својих институција и свог Предсједника.