Вучић: Криви смо што смо живи...
Напад на Вучића организовали Кавчани, В.Меденица и Мило Ђукановић.
Председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре, прије неки дан објелоданио податак да је добио позивницу за прославу „независне“ Црне Горе 21. маја. Дан разваљивања Савезне Републике Југославије, „али да не планира да иде“.
- Иначе, добио сам позив да учествујем у гламурозној прослави отцијепљења од моје Србије. Наравно, у томе нећу учествовати. Србију волим највише на свијету и да славим тако нешто било би ме срамота и пљунуо бих себе и свој народ у лице. А они нека славе шта год хоће – био је јасан је Вучић.
Црногорска медијска машинерија која је под контролом власти (дубоке државе, Демократске партије социјалиста, Социјал демократске партије и Социјал демократа, бошњачка странка, ПЕС...) невладин сектор, „слободни интелектуалци-аналитичари“, првоборци белведерских револуција и још многи одмах-просто су гракнули као свраке на југовину показујући наслијеђену агресивност према свему што је српско, из неких прошлих времена. Сада на њеног првог човјека. (по хиљадити пут!) У тим временима Црна Гора је појединим анти српским круговима користила као носач авиона за сваковрсне нападе на Вучића и Србију. Као што је и сада али су се, изгледа, многе околности, драстично измијениле.
Политичка порука коју је изрекао предсједник Вучић је иста као и половине црногорског становништва у години референдума. Око 50%, иако много више грађана тврди да је било крађе која се није могла ни спријечити. Данас је на тој страни (против растурања СРЈ) и већи проценат, обзиром да самостална Црна Гора није донијела бољитка већини становништва. Да се не помиње чињеница да је временом постала приватна држава у рукама неколико породица криминалаца.
Након црквених литија је дошла „нова“ власт и то још 2020. године која је, без обзира на кадровске комбинаторике, учинила да постојеће стање у друштву просто зациментира (да се ништа суштински не промијени). Неколико политичара је упозоравало на погубне последице дјеловања садашње власти али у општој еуфорији, након избора 2020 године, на то се нико, или веома мали број, није осврнуо.
На Вучићеву изјаву реаговао је и предсједник клуба посланика Демократске Партије Социјалиста Андрија Николић казавши да „је тужно гледати предсједника Србије Александра Вучића који „не може да прихвати историјску и демократску чињеницу да Црна Гора није ничији „отцијепљени дио“, већ држава са хиљадугодишњим идентитетом и правом да самостално одлучује о својој судбини!“ То је у суштини и политички став власти у Црној Гори. Дефинитивно.Без обзира што је Николић, званично у опозицији.
Зазвонила је црвена узбуна у МВП Црне Горе, међу белведерцима, „аналитичарима“, невладиним сектором...Дрвље и камење по Вучићу. Изливи неконтролисане мржње у црногорским медијима под контролом власти према предсједнику Вучићу али и Србији.
Црногорски пљувачи мржње су одмах заузели већ устаљене и препознате позиције:
„ Црна Гора је грађанска, мултиетничка и мултивјерска држава и којој су права свих грађана заштићена Уставом и законима, по највишим европским стандардима. Умјесто неоснованих политичких конструкција о дискриминацији, вјерујемо да би било корисније да се искуства Црне Горе у изградњи грађанског друштва, међунационалног склада и поштовања различитости пажљивије сагледају као примјер доброг искуства“-поручују из Министарства спољних послова.
Као што се види црногорска власт дијели рецепте о начину владања али то не може, практично, понудити никоме осим онима које осведочено мрзе. Монтенегрински генијалци, по свим нормалним параметрима. Морали би се позабавити многим приоритетнијим, социјалним напримјер проблемима од јалове и манупулативне лажљиве рецептуре.
Према рјечима Министарсва на чијем је челу Ервин Ибрахимовић, „Посебно забрињава покушај да се свако инсистирање Црне Горе на сопственом идентитету, језику, култури и историјском континуитету представи као акт против Србије или српског народа!“
Опет страшна манипулација. Управо и овдје проговара белведерска нечиста савјест и тежња властодржаца да раскину сваку политичку, моралну, културну везу Црне Горе и Србије.
И опет архаична, помало наивна манипулација МВП Црне Горе:
„Такав приступ није допринос помирењу, већ наставак политике подјела којој нема мјеста у савременој Европи. Црна Гора остаје искрено посвећена добросусједским односима са Србијом, регионалној сарадњи и европској будућности Западног Балкана. Као држава која је најдаље одмакла у процесу европске интеграције, спремни смо да са Србијом подијелимо своја искуства, знање и инструтуционалну подршку како би и грађани Србије што прије имали извјеснију европску будућност и пуноправно мјесто у европској породици народа“- закључују стручњаци из Министарства.
Да није тужно било би смијешно! Љигава, манупулативна, рецептура не прекида ни у овим ставовима. Из сваке реченице извиру необориви комплекси мање вриједности. И интелектуална инфериорност. Црногорски лидери у евроинтеграцијама опет дијеле памет иако им она умногоме треба и свим другим фронтовима.
Оваква, све развијенија, Србија није само трн у оку дубоке државе европског запада већ и екстремна полуга за изазивање комшијских љубоморних, мржачких сеанси. Нагли развој српске државе у сваком смислу учинио је да мржња непријатеља Србије-прокључа. То се десило и овог пута.
Ако апстстрахујемо потпуну националну идентичност, заједничку историју и многе споне повезивања Црна Гора је од Србије, увијек имала велику помоћ која је толика да је одржава у животу. Политички аналитичари који су научним ставом утврдили да Црна Гора не може бити, по економским параметрима, независна и самостална већ увијек помагана и финансирана са стране, нијесу погријешили у процијени. То је била је устаљена пракса у самој СФРЈ. Али је власт у Црној Гори већ осамдесет година –непријатељ српском народу и Србији. Није то изум власти коју је персонификовао Мило Ђукановић. То јесте контунуитет комунистичке, Титове власти још од 1945. године. Режим Ђукановића је само врхунац те идеологије!
Јуче је пресавио табак и предсједник Србије, Вучић и одговорио црногорским властима:
- Обраћање предсједника Србије преносим у цјелости:
Поштовани грађани,
У мору вишегодишњих лажи о Србији, њеном руководству, нашем односу према Црној Гори, после година најпрљавије кампање о мени, мојој породици, желео сам да вам се обратим и укажем на чињенице.
Наиме, одговарајући на једно новинарско питање, везано за прославу Дана независности Црне Горе, можда наивно, али сасвим искрено, рекао сам да Црној Гори желим сву срећу и успех, али да том гламурозном чину не желим да присуствујем.
Иако никога нисам увредио, ни једну ружну реч нисам изговорио, ничим нисам претио, уобичајено, готово у свим црногорским медијима, само неколико сати касније, разапет сам на крст, јер као председник Србије немам право на свој слободни став, на своје мишљење и поступање другачије од очекиваног.
Само неколико сати било је потребно чуварима црногорске и великоцрногорске мисли, да по ко зна који пут, кривца за све пронађу у мени.
Али, овде није реч о мени. Да јесте, не бих ни одговарао.
Овде је реч о Србији и свакодневним нападима на Србију. Да, на земљу коју волим највише на свету и не смета ми што неки други људи то осећају према Црној Гори. Напротив.
Зарад истине покушаћу да поређам чињенице, а не флоскуле у пет тачака.
1. Истине и лажи о српском притиску на црногорску независност и тобожње мешање у унутрашње ствари Црне Горе
Деценијама, не годинама, слушамо приче о мешању Србије у све послове у Црној Гори, политичким притисцима на дневном нивоу, жељи да ширимо своју територију на рачун и уштрб Црне Горе, пропагирамо великосрпске и антицрногорске идеје, угрожавамо државност Црне Горе, али због јуначког отпора Подгорице у томе не успевамо, слушамо како Србија пропада, Београд тоне у воду, не због оних који се из Црне Горе, у хиљадама, свакегодине селе у тај мрски град, већ због злочиначке и корумпиране Вучићеве власти.
Како се то мешамо и чиме претимо Црној Гори?
Прихватили смо сваку одлуку грађана Црне Горе на демократски и цивилизован начин. Од разградње заједничке државе у државну заједницу, до резултата референдума о отцепљењу од државне заједнице, до уласка у Нато. Ваше право, ваше одлуке. Другачији смо, тачно је.
Ви нама нисте сметали, доживљавали смо вас као сестре и браћу и хтели да живимо у истој држави са вама.
Признајем, криви смо, и извините што смо вас волели више него ви нас.
Не смета нама ни то што се поносите чланством у Нато, реч вам нисмо рекли, смета нам што се вама не допада то што ми волимо сами да чувамо и бранимо своју земљу, што нећемо да заборавимо убијање наше деце и људи у СР Југославији, и што желимо да будемо војно неутрални.
Не смета нам ни то што свакога дана говорите о нашем мешању у ваше унутрашње ствари, а ничим другим се не бавите у јавном простору, сем Србијом.
Верујем да није потребно да вас подсећам да сте више говорили о случају Јовањица, обмањујући и лажући сопствену јавност, свакодневно, него што сте писали о злочинима два највећа криминална клана на европском тлу, кавачком и шкаљарском, јер, ваљда су, Кавачи и Шкаљари, села у околини Крагујевца, а не Котора.
О пружању комплетне медијско политичке платформе за спровођење обојене револуције у Србији нећу ни да говорим.
О присуству црногорских политичара на демонстрацијама против српских власти, такође.
То је било толико популарно, таман колико и екскурзије и рекреативна настава код основаца и средњошколаца.
Драго ми је, наравно, што су те екскурзије завршене отрежњењем од политичког мамурлука, али нисмо то ми вама радили, већ обрнуто.
2. Да ли је Србија угрожавала територијални интегритет Црне Горе, или Црна Гора Србији?
Свакога дана слушамо, како од званичника, тако и од подржавалаца антисрпске политике, како Србија угрожава црногорску независност и како је важно да то виде и чују сви у Европи и свету, јер, ваљда је Србија та, која наноси највише зла Црној Гори.
Ипак, чињенице говоре другачије.
Србија, наиме, поштује територијални интегритет и суверенитет Црне Горе и никада га није доводила у питање.
Истовремено, само две године по напуштању државне заједнице са Србијом, Црна Гора руши и крши Повељу Уједињених нација и учествује у отимању Косова и Метохије од Србије признајући независност Косова.
Да ствари буду још горе, очекујете од нас да будемо срећни због тога и да вам никада ништа по том питању и не кажемо.
И толико смо ћутали и ћутимо да ћете још мало кренути да нам објашњавате да је та одлука, у ствари, донета у складу са интересима вама пријатељске Србије.
А, ми ћемо да спустимо главу и кажемо вам, хвала што сте нас одвели у будућност, јер наша глупа политика нас је враћала само у прошлост.
Да не говорим о оним политичким покварењацима који нам из Подгорице држе придике о српском патриотизму, јер Србија би морала да зарати са целим светом због Косова, али њихова Црна Гора не сме ни да писне о доношењу другачије одлуке о правном статусу Косова.
Ту више нису ни тако храбри, ни тако заљубљени у распето Косово.
Узгред, кајем се, али сам прећутао и највишим званичницима Црне Горе који пред странцима отворено кажу како са свима нама, неким тамо зараћеним племенима са Балкана, Црна Гора има једнако добар однос, тј. исти су Курти и Вучић, с тим што кад окренем главу, Србија и Вучић су једини проблем.
Да закључим, није Србија отела 14 посто црногорске територије, није Србија тражила ни Пљевља, ни Беране, нити било које друго место у Црној Гори, нити ће.
Црна Гора је, братски, ваљда баш због тога што Србија поштује Црну Гору, признала и Призрен и Грачаницу и Дечане и Пећку патријаршију као део неке друге, а не српске државе.
И не бунимо се, и даље вас волимо и доживљавамо као браћу, само немојте да нам говорите како ми нешто узимамо од вас.
3. Шта је то Србија урадила против Црне Горе, или, можда, никада није?
Да, никада, ни посредно, ни непосредно нисмо Црну Гору, или било кога у Црној Гори оптужили за геноцид, док су политичари из Црне Горе три пута доносили резолуције о геноциду који су Срби наводно починили.
Мало је било једанпут, морало је три пута.
Узгред, Србија сматра да је Зоран Гопчевић заслужио да базен носи његово име, Србија сматра да жртве Лоре заслужују правду, Србија вам не тражи ни брод Јадран који је краљ Александар саградио, нећемо ни Превлаку, па због свега тога не заслужујемо ваше поштовање, већ презир.
У праву сте, али ми своју политику, пријатељску и братску нећемо да мењамо, чак ни када странцима кажете да, без обзира на инвестициону понуду, само Србији никада нећете дати на управљање луку Бар, а да су сви други добродошли, иако је и лаику јасно да та лука може економски да опстане само ако се Србија на њу ослања.
4. Пут у Европу и ко кога саплиће
Желим Црној Гори сваки успех и поред чињенице што сваки састанак црногорских званичника почиње и завршава тиме што Црна Гора указује на разлику између себе и Србије, јер Србија која је под малигним утицајем Русије, није желела да том светском злу уведе ни санкције, те Србија је много велика и Европа би морала кроз фондове много новца да даје Србији што и није баш згодно, али је згодно кад је неко мали, тад и паре, ваљда нису велике.
Сву срећу вам желимо у Европи, у Нато, свуда где желите.
И честитаћемо вам на свему.
И радовати се вашим успесима.
Само нас не терајте да се радујемо политици и резултатима политике која је уперена против Србије и српског народа.
Свашта јесмо, мазохисти нисмо.
5. Шта Србија очекује од Црне Горе и шта је спремна да пружи?
Поштујемо и поштоваћемо Црну Гору и њене грађане.
Напустили сте нашу заједничку породицу и вашу одлуку, понављам, поштујемо.
Једино што вас молимо је да по питању српског језика, српских националних обележја, покажете поштовање према трећини свог становништва, макар онолико колико показујете према припадницима и политичким представницима оних народа који су вам постали придружена браћа и помагачи на европском путу.
Само то. И ништа више.
Нека живи пријатељство између Србије и Црне Горе!“
Сасвим јасна и гласна порука и одговор црногорским гласноговорницима.