ВУЊЕНА ВРЕМЕНА

Share

   Обојена револуција доживљава свој најружнији крај. Већинско мишљење је да су, заправо, плаћеници разних србождера-то и заслужили. То није било само лајање на звијезде већ оркестрирана пљувачина без зрна моралности, људскости, логике, културе па и памети. Није било болесне морбидности да је пјешадија НАТО, Шиптарија, дио Газија из Новог Пазара и Рожаја, љотићевих следбеника и понајвише потомака Брозових сатрапа и зликоваца, да се нијесу удружили па онда и изрекли на рачун носилаца власти.

   Сваки пут је порушена граница људскости и части, од стране рушитеља,  када се радило о унесрећеним људима и тешким болестима, онима којима је потребна помоћ па и њиховим породицама које је зла судбина поставила на стуб мучеништва, јер су плаћеници, блокадери, купљевина разне фукаре-немилосрдно пљували по људским несрећама и мукама. Јавно и без зазора.

   У новосадској несрећи животе је изгубило 16 грађана Србије што је била трагедија али и непосредан повод за „опште протесте“! Блокадери су просто славили ту несрећу, трагедију уз рок музику и обиље опијата. Наравно, како упућенији кажу, и уз обилате девизне дневнице неких учесника. Отворено и уз помоћ медија који су их здушно подржали. Рушење Србије је, неизоставно, подржала званична хрватска власт, Федерација БиХ, црногорска власт, Британија и Њемачка преко својих инсталираних служби...

   Међутим, како су у лажи кратке ноге, тако се и почетни елан протеста умањивао и свакодневно смањивао. Највећа већина студената је схватила да су само средство за подкусуривање и полуга за уништење Србије и оно што је њима посебно важно-да неповратно губе годину на факултетима који су уписали. У Новом Саду протесте предводио Брајан Брковић, изданак најусташкије црногорске породице, Винко Глухоњић професор на факултету и заклети присталица Титове идеологије, усташа и „специјалиста“ за „црквена питања“.

   У Београду слично стање. Понеки професор, Мило Ломпар, црногорски ђиласовац, професор Јово Бакић са дефинисаном дијагнозом и врлом амбицијом која није покривена са било каквим квалитетом, Весна Пешић, Наташа Кандић кћер ратног зликовца, Брозовог официра ОЗНЕ...

   Оваква екипа може у себи садржати једноставну оцјену и једноставно име-МРЖЊА и оно као такво нема никакву, ни људску, моралну, политичку перспективу. Овдје се никада није поставило питање: да се у политичкој, социолошкој сфери, науци и свему осталом, поведе утакмица са влашћу (без обзира на мотиве) да сама држава Србија буде што боља, богатија, перспективнија... Не.

   Обојена револуција је, како је пролазило вријеме, показивала праве циљеве и правце свог политичког и људског непочинства.

   Заустављене су капиталне инвестиције од преко 750 милиона долара, стагнирало се у изградњи ауто путева, стамбених четврти, индустријских капацитета, успорено је запошљавање, изгреадња здраствених центара, блокирано или дјелимично блокиран рад просветних установа посебно у високошколским установама, ишло се на руку сецесији Косова-све захваљујући фукари коју плаћа Беџет Пацоли, Курти, Федерација БиХ, и Хрватска, многе познате стране службе, прије свих МИ6, БНД, ЦИА-е...

   Удар на државне институције Србије био је врло озбиљан. Истине ради, појављивале су се и рупе у безбиједоносном сектору али је предсједник, Александар Вучић предузимао, свакодневно, праве државничке, патриотске потезе и ова болумента издајника постала смијешна и безначајна.

   Међутим, оно што је, свакако, забрињавајуће јесте све чешћи наговјештаји терористичких напада на државне институције државе Србије! У Краљеву су ухапшена два човјека који су планирали убиство предсједника Вучића па чак и читаве његове породице.

   Они који су изгубили све политичке битке покушавајући, прије свега, да униште Србију и све што је српско-постају болесно, прекомјерно нервозни.  До лудила јер им је то колективна дијагноза уз мржњу, од које нема лијека.

   Зато државни органи у Србији имају изузетно сложен задатак да обезбиједе државу и носиоце власти од било којег терористичког напада. Није потребна посебна анализа да се установи душевно стање људи који су до ногу потучени на политичком, људском и чојском плану. Знамо да су они остациостатака башибозлука-потучени до непрепознатљивости. Лагали су, рушили, манипулисали и, на крају-липсали. Али то рађа ерупцију њихових комплекса и уз мржњу коју носе у себи читавог живота постају-опсесивни лудаци спремни да учине свако злодјело.

   Знамо да државни органи у Србији повлаче исправне, логичне потезе тако да је пут Србије у круг развијенијих земаља са најбрзим растом БНД, обезбијеђен. А блокадери ће ваљда послужити за примјер будућим генерацијама. Можда чак и понеки опстане како би постао становник ЗОО врта. Да би дјеца имала поуку.

Read more

Вучић: Криви смо што смо живи...

Напад на Вучића организовали Кавчани, В.Меденица и Мило Ђукановић.   Председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре, прије неки дан објелоданио  податак да је добио позивницу за прославу  „независне“ Црне Горе 21. маја. Дан  разваљивања Савезне Републике Југославије, „али да не планира да иде“.    - Иначе, добио сам

By Duško Sekulić

Удри Милијана!

Нико није вјеровао да ће спас  Влади Монтенегра стићи. Посебно не у задњи час.    Нико не може вјеровати ни из којег правца је стигла помоћ. Врућа. Непроцјењива. Непоновљива. А изненадна.    Ову Владу „народног јединства“ је требало спашавати још и прије фпрмирања. Ко би могао да предпостави количину лажи коју је

By Duško Sekulić

Једна је истина о Другом свјетском рату

Други свјетски рат је, званично почео нападом Њемачке на Пољску. Након тога све еврпске земље су биле окупиране од сила Осовине (Њемачка, Италија...) и онда је Европа кренула на Русију, односно СССР.    Русија је била нападнута 22. јуна 1941. године са већ припремљеним ратним планом званим „Барбароса“ а осим Њемачке

By Duško Sekulić

Полу коментар. МРЖЊАЦИ

Очито да се политичка ситуација у Србији драстично мијења. Свакако, на жалост свих српских непријатеља. Блокадери су на издисају, улице слободне, провјетрене и дишу са шачицом наркомана и анимир дама, рад у погонима за производњу оживио као градња грађевине, путеви пуни путника који журе на неке нове задатке.    -Још нисам

By Duško Sekulić